Servo per amikeco – Utisci iz Norveške
Sve je počelo kada je gospođa Inger Grete Lia Stolesen, članica norveške sekcije Internacionalne policijske asocijacije (IPA), završavajući svoj rad u Kancelariji OEBS-a u Centru u Sremskoj Kamenici, izjavila da se prijateljstva koja je stekla u našoj zemlji neće završiti njenim odlaskom iz Srbije. I zaista, Inger je sa Jonom Kristijanom Randgardom, predsednikom IPA regije Agder, i drugim kolegama, napravila plan posete prijatelja iz Srbije njihovoj zemlji.
Šestoro članova IPA sekcije Srbija nikada neće zaboraviti to putovanje. Izuzetnu priliku da budu gosti IPA Norveške imali su predstavnici tri regije: Novi Sad – Zorka Lovre, Jasna Obradović, Snežana Vla i Ivica Mlađović, 34/1; Subotica – Slavomir Zarić, 3/6 i Braničevo – Dragan Petković, predsednik IPA sekcije Srbije.
U majce sa znakom IPA obukao nas je naš drug Zare
Sve je bilo besprekorno isplanirano: doček na aerodromu Gardermoen, prevoz do Osla, smeštaj u hostelu policijskog koledža, okupljanje u lokalnom kafiću. Drugog dana – poseta policijskoj stanici Arendala, vožnja brodom sa policijskom patrolom do Torungenskog svetionika (Knut i Sondre), roštilj kod Jona Kristiana i noćenje u njegovoj kući. U petak – odlazak u IPA- kuću Romsvika (tzv. koliba) u Sogneu. Subota u Kristijansandu – obilazak grada, a zatim i policijske stanice, sa našim zemljakom Adnanom Gerzićem. Nedelja u muzeju ptica i večera kod Inger i Stolea. Ponedeljak – temperatura Severnog mora 18 S, neko plivao, a neko pokvasio noge; srpsko-norveško veče u kolibi. Utorak – poseta centru za obuku policije i razgledanje Osla (Park kamenih skulptura, Vikinški muzej, zgrada Opere). Sreda – prevoz do aerodroma i odlazak.
Suština delovanja IPA – International police association data je u izreci Servo per amikeco na esperantu, što na srpskom jeziku znači Služim kroz prijateljstvo.
Norveški policajci – nenaoružani
Inger i Jon, naši domaćini, u svečanoj policijskoj uniformi, uz osmeh i iskrene reči dobrodošlice, dočekali su nas 10. avgusta 2011. godine u Oslu. Da budu odlični domaćini, za vreme našeg boravka u Norveškoj, pomogle su im i druge kolege IPA regije Agder. Kroz druženje, zabave, izlete, i posebne programe osmišljene samo za nas, naše kolege i prijatelji policajci učinili su da upoznamo delić njihove zemlje, kulture i policijske profesije u Norveškoj. Samo delić, ne samo zbog relativno kratkog vremena koje smo tamo proveli, već zato što smo uvidili da je to zemlja ogromnih mogućnosti u svim segmentima života, o kojoj bi se moglo mnogo pisati. Ovo je u najkraćem, ono što smo saznali o osposobljavanju policijskih kadrova i organizaciji njihove policije.
Ror S. Larsen (Roar S. Larsen), visoki oficir saobraćajne policije u Norveškoj – novi šef Odeljenja za sprovođenje zakona Misije OEBS u R. Srbiji
Što se tiče osposobljavanja policijskih kadrova, osnovni oblik edukacije je organizovan na policijskom koledžu u trajanju od 3 godine, što podrazumeva, kako teorijsku, tako i praktičnu nastavu na terenu. U poređenju sa našim policijskim školstvom to bi bilo jednako završenim strukovnim studijama na Kriminalističko- policijskoj akademiji. Kao viši nivo edukacije predviđene su specijalizacije za određene vrste poslova. Imali smo priliku da posetimo centar u kojema se izvodi kako nastava za osnovni nivo osposobljavanja, tako i različiti vidovi specijalističke obuke.
Upoznali smo se sa organizacijom norveške policije do operativnog nivoa na primeru regionalnog policijskog centra Agder, što bi kod nas odgovaralo rangu područne policijske uprave. Izuzev samog gradića Agder u kojem je glavno sedište, ostatak regije je podeljen na policijske stanice – gotovo kao i kod nas. Međutim, kod njih ne postoje manje organizacione jedinice od policijske stanice, dok mi imamo npr. policijske ispostave, policijska odeljenja. U policijskoj stanici rad je organizovan po teritorijalnom, linijskom i objektnom principu, slično kao i kod nas. Ono što se razlikuje je to da se u policijskim stanicama obavljaju svi policijski poslovi: poslovi opšte nadležnosti, kriminalistički, granični, poslovi vezani za bezbednost na vodi, osim poslova u oblasti bezbednosti saobraćaja. Upravni i poslovi sistemske podrške takoće se obavljaju u policijskim stanicama.
Policajci u Norveškoj nisu naoružani. U patrolnom vozilu se nalazi jedan komad vatrenog oružja i to je najčešće pištolj, ali on se može upotrebiti samo po odobrenju starešine regionalnog policijskog centra, a samo izuzetno i bez odobrenja – ako je policajcu neposredno ugrožen život. Na naše pitanje, koliko često se događa da neko napadne policajca vatrenim oružjem, odgovorili su nam da je pre desetak godina zabeležen jedan takav slučaj. Time smo razjasnili zašto ne nose vatreno oružje.
Ovde možete preuzeti tekst u pdf formatu.
